MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIÆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

BIOPROGNOZA

Priredila: Du�ica �o�i�

�ujete li na vremenskoj prognozi da je vazdu�ni pritisak iznad normale, ne tr�ite odmah da zauzmete udoban polo�aj u krevetu, jer to je pona�anje tipi�nog hipohondra. Ipak, idemo u susret ki�ama i snegovima i stalnim klimatskim menama. Za mnoge ljude, posebno ve� obolele, to mo�e da bude i opasan izazov za zdravlje

Promena nekog od vremenskih elemenata ( temperature, pritiska, vetra, vla�nosti, padavina ) �esto izaziva zdravstvene tegobe kod Ijudi koji zbog svoje bolesti te�e podnose vremenska kolebanja. Vremenska prognoza nam daje prikaz trenutnih i o�ekivanih vrednosti svakog elementa pojedina�no, merenih pri povr�ini zemlje. Ali ono �to ima najpresudniji uticaj na zdravlje Ijudi jeste kombinacija svih ovih elemenata u vi�im slojevima atmosfere.

Ispitivanje uticaja vremena na zdravlje Ijudi vr�i se u Republi�kom hidrometeorolo�kom zavodu, svakodnevno od 1982. godine. Jedini stru�njak koji se time bavi u na�oj zemlji je Jasminka Smailagi�, analiti�ar za dinami�ku klimatologiju i savetnik direktora u ovoj ustanovi. Ona isti�e da je krajnji cilj bioprognoze da se donesu preporuke za pona�anje i zdravih i bolesnih pri nastupaju�im promenama, da bi ih Ijudi lak�e podneli. U po�etku je na�a �kola radiia po uzoru na nema�ku �kolu bioprognoze za koju se smatra da ima najbolju metodologiju, ali je stru�ni tim RHMZ-a napravio novu klasifikaciju vremenskih stanja, prilago�enu na�em podneblju i klimi.

Bioprognoza je multidisciplinarana oblast koja zahteva rad vi�e stru�njaka. Nau�no istra�ivanje se odvija u dve faze:

1. Polazi�te svake bioprognoze je kratkoro�na vremenska prognoza za naredna 2 do 3 dana koju daje meteorolog-sinopti�ar. Za razliku od dugoro�nih prognoza koje se rade na bazi statistike i �ija je preciznost manja, kratkoro�ne se zasnivaju na stvarnoj slici atmosferskih kretanja.

2. Dobijeni podaci pojedina�no za bioprognosti�ara nemaju poseban zna�aj. On posmatra njihov kompletan sklop. Svi vremenski elementi u konstelaciji �ine jednu vremensku fazu. Ista kombinacija se nikada ne javlja, pa je osnovni problem kako za te faze napraviti model za svih 365 dana. U detaljnoj podeli postoje 32 faze, ali se radi pojednostavljenja one grupi�u u 13 faza pogodnih za analizu. Na osnovu prethodnog iskustva, iskazanog kroz statistiku, i saradnje sa medicinskim slu�bama, upozoravaju se odre�ene grupe bolesnika da nastupaju�a faza mo�e po njih imati izvesne posledice. Celokupan trud i bioprognosti�ara i lekara usmeren je na poku�aj da se ti procesi u visokim slojevima atmosfere' u �to manjoj meri negativno odraze na na�e zdravlje. Daju se preporuke o uzimanju maksimalne doze propisanih lekova, izbegavanju fizi�kih poslova, odlaganju putovanja i drugim izvodljivim merama prevencije. Uticaj vremenskih promena najizra�eniji je kod meteoropata, jer je njihovo fizi�ko i psihi�ko zdravlje ve� naru�eno, pa su zbog prirode svoje bolesti preosetljivi. U dosada�njim istra�ivanjima ra�eno je sa 13 bolesni�kih grupa (oboljenja srca, infarkti miokarda, �ir na dvanaestopala�nom crevu, astmati�ari, psihoze, reumati�ari, dijabeti�ari...) za koje je utvr�eno da su najosetljivije na promene vremena. Na osnovu pro�lih doga�aja prave se �eme uzro�nosti nekih zdravstvenih smetnji trenutnom fazom.Broj povreda u saobra�ajnim nesre�ama tako�e se mo�e pove�ati u fazi nepovoljnoj za voza�e. �to je bolest izra�enija du�i je period pre nastupaju�e promene vremena kada se ona ose�a ( od 4 do 48 sati). U najve�oj meri ovo se ispoljava pri nailasku frontova - linija koje razdvajaju jako tople od jako hladnih vazdu�nih masa. Nastupanje frontova manifestuje se kroz naglu promenu, pre svega, pravca i brzine vetra, naglu promenu pritiska i menjanje svih ostaiih elemenata. �to je front izra�eniji ve�e su i tegobe kod bolesnika ( naro�ito psihi�kih bolesnika). �ak se i kod fizi�ki i psihi�ki zdravih osoba, kao reakcija na o�ekivani front, mogu javiti pote�ko�e, obi�no nesanica, poja�ana nervoza i glavobolja.

Budu�i da se �itava bioprognoza zasniva na po�etnim informacijama o vremenu koje daje sinopti�ar, to i njena ta�nost zavisi od preciznosti tih podataka. Ako se nastupanje neke faze objavi za danas, pa se naknadno utvrdi da �e se to, ipak, desiti sutra, vr�i se ispravka u bazi podataka, a bolesnima sugeri�e odre�eno pona�anje.

Bioprognoza se mo�e uraditi za svako mesto u Srbiji, jer �e se jedna ista faza u razli�itim razmacima ispoljiti u Ni�u, Beogradu i Subotici.

Ovo ne, treba me�ati sa klimatskim osobinama pojedinih mesta (banje, planine, more ) koja mogu imati terapeutsko dejstvo. Kako promena kiime (prose�no stanje vremenskih elemenata koje traje hiljadama godina) uti�e na zdravlje Ijudi predmet je istra�ivanja humane bioklimatologije. Uticaj trenutne i stvarne atmosferske dinamike izu�ava humana biosinoptika, odnosno bioprognoza.

Jasminka Smailagi� isti�e da je ovaj uticaj vremena �esto predimenzioniran i da se najjasnije ispoljava kada ve� postoji superpozicija drugih negativnih elemenata. Kao uzrok svih neda�a tada se uzima nepogodno vreme. "Ali ako ste na nekoj svadbi i tamo pijete i veselite se sa prijateljima, verovatno ne�ete ni primetiti da vas �iga koleno."

Pripremila: Du�ica �o�i�

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkriæa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA