MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 4
Godina I
Novembar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

EKOLOGIJA

Pripremio:Miodrag Kovačević

Srpske šume na izdisaju

Svima je poznato koliko su Ijudi nemarni prema svetu oko sebe, a ipak, veoma malo čine da to promene. Šume su, verovatno, prve na listi za odstrel, čovekovog neodgovornog odnosa prema prirodi. Možda bi se, ipak, naše navike promenile kada bi smo više znali o tome koliko jedno jedino drvo znači za prirodnu ravnotežu.

Svako može sa lakoćom da poveže ime Šumadije sa nekada postojećim šumama na ovom području. Medjutim, retko bi ko razumeo žalbe putnika iz prve polovine XIX veka, da su se sa velikim naporom probijali kroz izuzetno guste i teško prohodne šume Kneževine Srbije. Te žalbe bile su opravdane i na našim precima ostaje velika odgovornost što su dozvolili uništavanje tih šuma. Jalova nam je uteha, činjenica da nigde oko nas situacija nije bolja. Evropaje izgubila 70% svog šumskog bogatstva, Brazil 40%, Filipini 30%... Računa se da godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Šteta se, tek donekle, kompenzuje pošumljavanjem, ali to je sasvim nedovoljno uz naznaku da to čine samo bogate zemlje. Siromašnije zemlje za pošumljavanje jednostavno nemaju novca. Zato je u njima za održavanje šuma važan svaki dobronamerni čovek, pa njegovo obaveštavanje o koristima koje one pružaju ima veliki značaj.

Neposredna i najveća korist od šumskog bogatstva je proizvodnja kiseonika. Postavlja se pitanje, koliko šume u Srbiji mogu da proizvedu kiseonika, a koliko jedno skromno drvo ispred vaše kuće.

Istraživanjem je utvrđeno da jedna bukova šuma može da proizvede oko 9,6 tona suve materije po hektaru za jednu godinu. Istovremeno, ta šuma proizvede oko 4 tone kiseonika po hektaru za godinu dana.

Srbija ima oko 2.000.000 hektara šuma, što znači da one godišnje proizvode oko 8.000.000 tona kiseonika. Zadivljujuća proizvodnja i to bez ikakvog kapitala. Lako je utvrditi kako se u to uklapa i drvo ispred vaše kuće. Da bi smo vam pomogli dajemo vam tabelu za godišnju proizvodnju suve materije za naše najčešće šumske vrste.

U tabeli su date godine kada stablo postiže najveći prirast. Ako dozvolimo da stablo doživi te godine ono će proizvoditi i najviše kiseonika. Prema tome, stabla do tih godina treba negovati, a posle ih treba uklanjati i zamenjivati mladim sadnicama.

Vrste drveta

Starost stabala (god)

Maksimalan godišnji prirast

Prirast suve materije (Kg)

TOPOLA

15

0,125

54.00

SMRČA

60

0,092

36.00

JELA

75

0,145

54.00

Sagorevanje drvne mase je obrnut proces fotosintezi. Ono uništava dugogodišnji "trud" drveta. Shodno tome, tada se oslobađa ugljendioksid, voda i energija. Upravo ovo oslobađanje ugljendioksida, kako tvrde neki naučnici, daje najveći doprinos nastanku efekta "staklene bašte". Istraživanjem je utvrđeno da se sagorevanjem jednog kilograma drveta oslobađa 1,5 kilograma ugljen-dioksida. Tada naša topola sagorevanjem daje svoj doprinos stvaranju efekta staklene bašte od 81 kilograma ugljendioksida po svakom kilogramu drvne mase.

U našoj zemlji sagori se godišnje oko četiri miliona tona ogrevnog drveta što znači da je doprinos Srbije svetskom bilansu ugljen-dioksida oko šest miliona tona godišnje.

 

Miodrag Kovačević

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA