VESTI IZ MEDICINE
PSIHOLOGIJA
Dobrobiti subjektivnog osećaja mladosti
Ljudi koji se osećaju mlađima nego što jesu imaju veći osećaj blagostanja, bolje kognitivne funkcije, manje upalnih procesa i manji rizik od hospitalizacije; štaviše, žive duže od svojih vršnjaka koji se ne osećaju tako. U svom časopisu “Psihologija i starenje “, Američko psihološko udruženje objavilo je jednu nemačku studiju koja, pored navedenih nalaza, sugeriše potencijalnu vezu između subjektivnog osećaja mlađe dobi i zdravlja: kod osoba u srednjim i starijim godinama, taj osećaj može da ima zaštitni efekat od uticaja stresa.
Stručnjaci Nemačkog centra za gerontologiju analizirali su trogodišnje podatke 5.039 učesnika studije o starenju stanovnika Nemačke (starijih od 40 godina). Studija je pratila subjektivno opažanje stresa, kao i ocene funkcionalnog zdravlja - koliko su osobe ograničene u svakodnevnim aktivnostima kao što su hodanje, oblačenje, kupanje… Učesnici su, takođe, odgovarali na pitanje: koliko se subjektivno osećaju mladima ili starima? U proseku, učesnici koji su prijavljivali više životnih stresova, tokom tri godine istraživanja doživeli su nagli pad funkcionalnog zdravlja, a veza između stresa i opadanja funkcionalnog zdravlja bila je jača kod hronološki starijih učesnika. Pokazalo se, međutim, da subjektivni osećaj “mladosti” pruža određenu zaštitu. Među ljudima koji su se osećali mlađima nego što hronološki jesu, veza između stresa i opadanja funkcionalnog zdravlja bila je slabija, dok je taj zaštitni efekat bio najjači među najstarijim učesnicima studije.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da bi određene intervencije koje imaju za cilj da pomognu ljudima da se osećaju mlađima mogle da smanje štetu uzrokovanu stresom i da poboljšaju zdravlje starijih osoba. Potrebno je, međutim, daljim studijama utvrditi koje vrste intervencija bi u tom smislu imale najbolje efekte. Jedna od ideja je i kampanja slanja poruka za suzbijanje negativnih stereotipa o starenju, a stovremena promocija pozitivnih pogleda na starenje. Pored toga, opšte intervencije za smanjenje stresa i obuka za upravljanje stresom mogle bi da spreče funkcionalni gubitak zdravlja kod starijih ljudi.
Autori studije takođe napominju da novim istraživanjima treba utvrditi idealan raspon između subjektivne i hronološke starosti, zato što su neke prethodna studije pokazale da je korisno osećati se mlađim do određene mere, ali da se ta korist smanjuju kod prevelikog jaza između subjektivne i hronološke starosti.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
