TROPIKARIJUM

Dubravka Marić

Nešto tropsko u Beogradu

Tajne akvarijumskih dubina

Javni akvarijum i tropikarijum 'Beograd' je jedina takva institucija kod nas. Osnovali su ga ljubitelji akvaristike okupljeni u Udruženju „Aquaria Life“, koji sami i uz povremenu pomoć volontera, brinu o više od tri hiljade riba, vodozemaca i gmizavaca.

Da ova institucija i te kako ima naučno-istraživački značaj, ukazuju potpisani ugovori o saradnji sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Sličan dokument biće, u bliskoj budućnosti, potpisan i sa Prirodnjačkim muzejom iz Beograda. Uskoro će u Javni akvarijum i tropikarijum na praksu početi da dolaze i studenti biologije i veterine. Terarijumi za biotop Srbije su pripremljeni još prošle godine, ali biolozi su tek sada krenuli na teren, pa se može očekivati da će se ljudima prikazati i ove nove divlje životinje.

- U tom smislu, biće značajna nova kolekcija koju ćemo uskoro otvoriti za javnost, a pripremamo je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i Prirodnjačkim muzejom. Biće to deo sa našim vrstama, naš biotop, gde ćemo imati sve domaće vrste riba, vodozemaca, gmizavaca. Biće to i jedinstvena postavka u ovom delu Evrope. Već imamo ribe iz naših reka, domaće vodozemce i gmizavce, koje su biolozi izlovljavali za nas. To su životinje koje služe u naučno-istraživačke svrhe. Između ostalog, i da se vidi kako funkcionišu u zatvorenim uslovima.

Mi ne možemo da u potpunosti oponašamo prirodne uslove. Poređenja radi, veliki deo riba živi duže u akvarijumu nego u prirodi. Kuriozitet je da, kod jednog našeg prijatelja, ribica koja je u akvaristici poznata kao klovn, i još poznatija ribica Nemo, glavni junak crtanog filma, živi 32 godine. Ovde imamo ribice koje su 15 godina kod mene: jedan Nemo i jedna Dori (plavi tang). Imamo kornjače stare više od 30 godina. U prirodi ih u nekom trenutku pojede grabljivac, život im nije lak. Potrudili smo se da im stvorimo sve moguće uslove, pošto one ovde nisu svojom voljom, i u tome uspevamo preko 90 odsto - ocenjuje Branislav Jakovljević, menadžer Javnog akvarijuma i tropikarijuma 'Beograd'.

Novi kućni ljubimci

U ovoj ustanovi žive pirane iz Amazona, kao i dosta drugih riba i biljaka i životinja sa tog područja. Nastanjuju ga i ribe iz Jadrana i domaćih i naših brzih voda, afričkih jezera Malavi i Tanjganika, ali i 'koralnih' mora, Atlanskog i Tihog okeana. Može se videti žuta riba iz pacifičkih voda oko Havaja, koja je sada zabranjena za izlovljavanje jer nestaje u svom prirodnom okruženju. Ipak, za većinu ovdašnjih životinja se može reći da su, prosto, bili nečiji kućni ljubimci.

- Donirano nam je čak 80 odsto životinja, zato što ljudi nisu mogli da ih čuvaju. Vodene kornjače su tako stigle do nas, i mi smo ih udomili - ali isključivo kod ljudi koji imaju odgovarajuće uslove. Ljudi kupe kornjačicu i drže je u plastičnoj posudici, a ne shvataju da je to beba kojoj su potrebni filter, grejač, osvetljenje, raznovrsna hrana. Nažalost, 95 odsto takvih kornjačica ugine, a ostale postanu prevelike za malu posudu. I onda ih ljudi puštaju u prirodu, gde postaju invazivne vrste jer počnu da se razmnožavaju. Takva je svest ljudi. Ako želite kornjaču, stvorite odgovarajuće uslove, a to je akvarijum od najmanje sto litara sa filterom. Dobićete životinju koja se raduje kada vas vidi i postaje kućni ljubimac za više generacija, jer može da živi i do 45 godina. Ako već imate životinju, stvorite joj odgovarajuće uslove za život. To nije teško. Možemo da vam pomognemo, da vam objasnimo, pokažemo, čak i da vam napravimo sve to. Potrebni su samo dobra volja i nešto malo novca, i naravno, da se životinji posvetite pola sata mesečno, koliko treba da se očisti terarijum - objašnjava Branislav Jakovljević.

Sa malo uslova ali kao u svetu

Ono što posetioci mogu da vide u Javnom akvarijumu i tropikarijumu 'Beograd' je isključivo plod rada i snalažljivosti ovih zaljubljenika u akvaristiku i teraristiku. Novac dolazi uglavnom od prodaje akvarijuma i ribica, jer karte ne pokrivaju održavanje celog sistema.
- Ima stakala koja su stara po 30 godina, koje smo uzimali od prijatelja i od njih pravili akvarijume. Za sve se bukvalno snalazimo. Nažalost, imamo pumpe stare preko 20 godina, i svaki čas se neka pokvari, a svaki akvarijum pogone po dve ili tri pumpe koje pogone filtere. Sve je dosta staro i dotrajalo, ali uspevamo. Znamo svaki sistem i svaki detalj u njemu, jer smo mi to pravili. Slobodno mogu reći da se, u tom poslu pravljenja akvarijuma, fontana, vodenih zidova i sličnog, nalazimo među desetak institucija u svetu koje to tako rade. Jedina razlika je u tome što oni imaju mnogo para. Ali, na kraju, to je samo razlika u količini para i tehnici, jer iskustvo je to što se računa. Kad se to jednom postavi kako treba, a ne mogu da kažem da tada postane lako, zato što je potrebno i mnogo znanja - postaje rutina, tako da mi svakog meseca servisiramo sve akvarijume i jednom ili dva puta dnevno hranimo sve životinje'' - zaključuje Branislav Jakovljević iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma 'Beograd'.
Za našeg sagovornika je to što ovde radi oličenje njegovih 30 godina života i rada provedenih u 'pet industriji'. Najbitnije mu je da sve to što se ovde vidi, jeste i ono što se voli, pa tako i izložene bonsai biljke, koje su sa našeg područja i njegovih ruku delo.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"