MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 12
Decembar 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

 

» Glavni naslovi

MAKROSKOP

Nauka kao igra

Retki su tekstovi o igri u nauci. Moguće je da naučnici nisu samouvereni pa vole da se prikrivaju ili možda smatraju da im igra jednostavno pripada. A ne bi bilo ni zgodno da ljudi pomisle da njihovi porezi odlaze na igrarije prerasle dečurlije.

Igra u nauci je prikrivena i teško je pratiti, pa je ekstremna teza da je nauka jednako igra - praktično neodrživa. Skromnija definicija koja može da se dokazuje je ona, da nauka ima elemenata igre.

U sećanjima rođake ser Isaka Njutna opisana je sledeća epizoda: 29. januara 1697.godine Njutn je došao kući posle dugog i napornog dana i shvatio da ga čeka rešenje drugog problema - problem tobogana. Trebalo je pronaći početak i kraj najkraće krivine ili nagiba, kada masa juri nadole niz tobogan, pod uticajem gravitacije.Njutn je pronašao rešenje u cikloidnoj krivini, pre spavanja. “Bila je to dečja igra”, rekao je, navodeći na pomisao da se problemom bavio pre zbog igre i zabave nego bilo čega drugog.

Sličnom zabavom se danas bave i deca i odrasli: slagalicama. Igrači pomoću dvodimenzionalnih delova sastavljaju određeni oblik, neku sliku. Sastavljanjem stvarnih delova slagalice bave se u svakodnevnom životu i arheolozi. Oni rekonstruišu staru vazu, na primer, od sakuplenjih izlomljenih delova i to je posao koji zahteva mnogo provera i nagađanja. U nauci je to čest postupak: nagađanje rešenja problema. Tu je nauka vrlo slična slagalici: u pokušaju da se nađe rešenje naučnik proverava svaki deo koji treba da se uklopi u okolinu pa, deo po deo, konstruiše ili slaže ceo dokaz.

Najbolji u slaganju slagalica brzo i pre probe shvate da li neki deo odgovara ili ne. Slično tome, najbolji naučnici su oni koji najbže ili najbolje pogađaju. To znači da nije dovoljno samo pogađati već da pre konkurencije treba naći pravi odgovor. Sjajan primer igre pogađanja je takmičenje između Doroti Renč i Lajnusa Polinga, koji su 30-tih i 40-tih godina prošlog veka pogađali strukturu proteina, praveći njihove fizičke modele.

Poling je nadigrao Renčovu i bio bolji u pogađanju. Njegov model je bio dobro struktuiran dok njen, zasnovan na prstenovima, nije doveo do rešenja.

Poznato je da igre počinju obično u pesku i da se građevine i oblici koji tu rastu, rađaju iz mašte i poriva stvaranja. Džozef Lambert, hemičar,kaže da je čitavo detinjstvo proveo sa drugovima u pesku, a zatim je, kasnije, istu zanimljivu igru otkrio u hemijskoj laboratoriji, gde se sve završavalo analizama, separacijama i eksperimentalnim zajedničkim radom. Delili su iste mirise hemijske laboratorije ali su, kao nekada, radili rukama i učestvovali u fizičkom procesu rada kao i u pesku! Njihovi najsrećniji trenuci su bili časovi u biohemijskoj laboratoriji. “Na kraju sam shvatio da želim da budem hemičar i da se igra može pretvoriti u posao za ceo život”, kaže Lambert.

Mnogi naučnici se zabavljaju praveći stvarčice koje su na pola puta da im budu igračke. Neki svoje genijalne ideje sprovode u dela preko genijalnih sitnica, a neki za stare naprave smišljaju potpuno nove namene.

Upravo je napravljena stvarčica koja meri naboj elektrona pri upotrebi raspršivača mirisa (aurtori RobertMilikeniHarviFlečer); dok je Salvador Monkada izumeo aparat za merenje izduvnih gasova vozila u svrhu izučavanja natrijum oksida i organskih tkiva! Kao što će posvedočiti mnogi praktičari, ovakvi izumi ne štede samo gomile novca nego prestavljaju i istinsko zadovoljstvo za svoje autore!

Na kraju, naučnici su pomalo kao učesnici karnevala: nose maske i sjajno se zabavljaju. Maske su tu da se ne bi znalo da li su svi neozbiljni...

S. Ž.

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA