ENERGIJA
Pripremio: Mirko Jakovljević
Morska zmija pravi struju
Na jednom mestu nedaleko od obale Škotske, više mašina za dobijanje struje iz talasa nadmetaće se u snabdevanju mreže strujom Nemirne vode u blizini škotskog grada Stromnesa, na Orkni ostrvima, prava su noćna mora za mornare. Ova obala sudara se sa snagom severnog Atlantika i sve što se na tom mestu izgradi biva izložena jakim udarima. Upravo zbog toga, jedna ekipa inženjera izabrala je to mesto za jedinstveni eksperiment. Mesto se zove Bilia Kru i prvo je planski određeno mesto na kojem će se testirati mašine čija je namena da pretvaraju snagu talasa u električnu energiju.
 Uz budžet od 5,65 miliona funti koji je obezbedila vlada Velike Britanije, Evropski centar za morsku energiju želi da reši mnoge probleme koji su pogađali konstrukciju prototipa generatora struje iz talasa u prošlosti. Sa kablovima koji su posebno ojačani, instaliranje i testiranje novih naprava trebalo bi da bude jednostavno i jeftino. Moguće je postaviti do četiri mašine u isto vreme, tako da inženjeri mogu da uporede rad naprava u istim uslovima i uoče i najmanje razlike u podešavanjima koje utiču na njihov učinak. Na mestu istraživanja postoji veza sa strujnom mrežom, što omogućava eksperimentalnim generatorima da donose novac čim testiranje počne.
Skoro trideset godina nakon što je stvorena prva naprava ovakvog tipa, Edinburška patka, energija dobijena od talasa još uvek kasni za snagom vetra i plime kao praktičnim izvorima energije. Jedan deo problema je što se testiranje ovih mašina pokazalo kao skup i rizičan posao. Snažni okeanski talasi, loše vreme i oluje omeli su niz projekata u prošlosti. U Velikoj Britaniji postoji samo jedan generator struje uz pomoć talasa i nalazi se zapadno od škotske obale. Smešten je relativno blizu obale, a inženjeri smatraju da bi ovakva postrojenja, ukoliko bi bila postavljena na otvorenom moru, imala veliku šansu za komercijalni uspeh, jer bi bila izložena slabijem dejstvu talasa i generisala bi više energije po jednom talasu.
Prva mašina će se zvati Pelamis, ili morska zmija, koju razvija tim iz Edinburga. Predviđeno je da radi 15-20 godina i da izdrži talase visine do 28 m, koji se javljaju najviše jednom u sto godina. Svaka probna naprava će biti povezana sa prethodno određenim „utikačem“, ukopanim u betonski blok na morskom dnu. Svaki od tih utikača je povezan sa kopnom kablom sposobnim da prenese 2,3 megavata. Tu su idve konekcije od optičkih vlakana, koje služe za komunikaciju sa kontrolnim centrom na kopnu.
 More kod Bilia Kru nije bogato energijom samo na površini. Lokalne podvodne struje su toliko jake da bi mogle oštetiti kablove pod vodom. Kablovi su zbog toga zaštićeni posebnim valjcima od betona.
Smanjenjem troškova testiranja dobijanja struje iz talasa pomoći će se istraživačima da pretoče svoje ideje u realnost. Trenutno, struja dobijena iz talasa košta bar dva puta više od struje koja se dobija iz standardnih, neobnovljivih izvora. Danas postoji samo šačica ovakvih naprava na svetu a proizvede se tek nekoliko desetina megavata. Procenjuje se da pun potencijal struje dobijene iz talasa iznosi oko 10 teravata, što iznosi oko 10 procenata globalne potrošnje i jasno je koliko će tehnologija još morati da napreduje.
Širom sveta se, na različite načine, donose mere koje će omogućiti punu eksploataciju talasa. U Velikoj Britaniji, vlada je uredbom podržala istraživanja u tom pravcu. Trenutno, naučnici u Velikoj Britaniji rade na određivanju standarda kojima bi se mogao porediti učinak različitih projekata, što će olakšati ulaganja investitorima i ponuditi jasan uvid u količinu energije koja se može dobiti sa određene lokacije. Dodatni način za dobijanje podrške političara i investitora je pravljenje mašina u radnom okruženju. Za investitore su daleko zanimljivije naprave koje funkcionišu, nego projekti na papiru.
Mirko Jakovljević |
