MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 27
Godina V
Januar-Februar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

GEOFIZIKA

Pripremio: N.K

Klatrat metana
Led koji gori

Klatrat metana, koji zovu i hidrat metana ili metanski led, je čvrsto stanje vode koja sadrži veliku količinu metana u svojoj kristalnoj strukturi. Prvobitno se smatralo da se javlja samo u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema gde su temperature niske a (obični) led čest. Na Zemlji su veoma velike rezerve klatrata metana nađene ispod sedimenata okeanskog dna.

Klatrat metana je sastavni deo plitkovodne morske geosfere. Javlja se u dubini sedimentmih struktura i u vidu izdanaka na okeanskom dnu. Veruje se da je nastao pomeranjem gasa iz dubine Zemljine kore duž raseda. Posle toga je došlo, na kontaktu gasa s hladnom morskom vodom, do kristalizacije i taloženja klatrata.

Pri visokom pritisku, klatrat metana ostaje stabilan do temperature od 18oC. Prosečan sadržaj je 1 mol metana na svakih 5,75 mola vode, što zavisi od toga koliko je molekula metana “uključeno” u različite kristalne rešetke vode. Izmerena gustina je oko 0,9 gr/cm3. Prema tome litar čvrstog klatrata metana sadrži, u proseku, 168 l gasovitog metana.

Pojave u prirodi

Klatrat metana je ograničen na plitki deo litosfere, do 2000 m. Odgovarajući uslovi postoje samo u polarnim sedimentnim stenama, gde su površinske temperature ispod 0oC ili u okeanskim sedimentima sa dubinom vode većom od 300 m, gde je temperatura vode oko 2 oC. Kontinentalni sedimenti su locirani na Aljasci i u Sibiru, u slojevima peščara i alevrolita, do 800 m dubine. Okeanske tvorevine izgleda da su rasprostranjene na kontinetalnoj platformi a mogu se pojaviti I u delovima blizu kontakta sedimenta sa vodom. Mogu da prekrivaju i veće rezervoare gasovitog metana .

Okeanski tip

Postoje dva različita podtipa okeanskih rezervi. Dominantan je (preko 99 %) metan, sadržan u klatratu strukture u dubokim sedimentima. Ovaj metan je izotopski lakši, iz čega se da zaključiti da je nastao redukcijom CO2 mikrobima. Za klatrat u dubokim sedimentima smatra se da je formiran dejstvom mikroba koji proizvode metan, pošto su vrednosti klatrata i okolnog dislociranog metana slične.

Ovakav tip je lociran na dubinama 300-500 m, u sedimentima stabilizirajuće zone hidrata gasa, gde se javljaju zajedno sa metanom rastvorenim u vodi. Iznad ove zone metan je prisutan samo u formi rastvora, u koncentraciji koja opada prema površini sedimenata. Ispod toga metan je gasni.

Drugi tip je ređi. Nalazi se blizu površine sedimenata a neki uzorci imaju veći sadržaj hidrokarbona (manje od 99% metana), dugih lanaca koji su uključeni u strukturu II klatrata. Metan je izotopski teži a misli se da je migrirao naviše iz dubljih sedimenata gde je metan nastao termalnom dekompozicijom organske materije. Primeri ovog tipa naslaga nađeni su u Meksičkom zalivu i u Kaspijskom jezeru.

Metan je, kao gasni hidrat, uglavnom nastao razaranjem organske materije bakterijama, u uslovima male količine kiseonika. Organska materija u gornjih nekoliko santimetara sedimenta prva je napadnuta anaerobnim bakterijama, koje proizvode CO2 što se iz sedimenta diže kroz vodeni stub. U ovom nivou sulfati su redukovani do sulfida dejstvom aerobnih bakterija. Ako je brzina sedimentacije mala, sadržaj organskog ugljenika je mali a kiseonika ima dosta, onda aerobne bakterije iskoriste celu količinu organske materije iz sedimenta. Tamo gde su brzina sedimentacije i količina organskog ugljenika velike, voda u sedimentu je anoksična do dubine od svega nekoliko cm, a metan je proizveden dejstvom anaerobnih bakterija. Ovaj nastanak metana je prilično komplikovan proces - potrebno je učešće nekoliko različitih tipova bakterija, redukciona sredina i pH između 6 i 8. U nekin oblastima (npr. Meksički zaliv) metan u klatratu može biti bar delimično produkt termalne degradacije organske materije, naročito u petroleju. Ispod zone čvrstih klatrata mogu se javiti velike količine metana u vidu mehurova i slobodnog gasa u sedimentu.

Rezerve

Najveće vrednosti bazirane su na pretpostavci da gust klatrat može da prekriva duboke delove okeanskog dna. U međuvremenu je napredovalo razumevanje hemije klatrata a sedimentologija je utvrdila da se hidrati mogu formirati samo u uskom pojasu određene dubine vode, a na kontinentalnoj platformi samo na onim lokacijama i dubinama gde nastaju. Uglavnom se nalaze u malim koncentracijama (0.9-1.5% ) u oblastima mineraloških pojava. Nove procene ukazuju da se vrednost globalne količine kreće od 1 do 5 kvadriliona. Ove procene odgovaraju 500-2500 gigatona ugljenika (Gt C), što je manje od 5000 Gt C, a to je manje od pretpostavki za rezerve svih ostalih fosilnih goriva. Rezerve u večitom ledu procenjene su na oko 400 Gt C na Arktiku, dok za rezerve na Antarktiku nema procena.

Manja učestalost klatrata ne isključuje njihov ekonomski potencijal, ali manja ukupna zapremina i svakako niža koncentracija na mnogim nalazištima upućuju da samo ograničen procenat sedimentnog klatrata može da ima ekonomski vredne resurse.

Kontinentalni

Klatrat metana u kontinentalnim stenama je zatvoren u slojevima peščara i alevrita, na dubinama manjim od 800 m. Uzorkovanje ukazuje da su formirani od mešavine termalno i mikrobno nastalog gasa, iz kojeg su kasnije teži ugljovodonici selektivno odstranjeni. Nalaze se na Aljasci i u Sibiru.

Komercijalna upotreba

Rezerve sedimentnog hidrata metana verovatno sadrže 2-10 veću količinu od danas poznatih rezervi prirodnog gasa. Zato su značajna fosilna goriva budućnosti. Ipak, u većini sedimentnih ležišta izgleda da je klatrat suviše dispergovan za ekonomsku upotrebu. Drugi problem koji stoji pred eksploatacijom je otkrivanje odgovarajućih rezervi i razvoj tehnologije za izvlačenje gasovitog metana iz sedimentnog hidrata. Istraživački i razvojni projekti u Japanu usmereni su na komercijalnu upotrebu od 2016. godine. U avgustu 2006. Kina je objavila plan ulaganja 800 milona juana (oko 100 miliona SAD dolara) tokom sledećih 10 godina za proučavanje prirodnog hidrata gasa.

Klatrat i promene klime

Metan je gas staklene bašte koji, uprkos tome što u atmosferi opstaje samo oko 12 godina, ima potencijal za njeno zagrevanje. Naglo oslobađanje velikih količina prirodnog gasa iz sedimenata klatrata metana je mogući uzrok ranijih ali i budićih promena klime. Sa njim su verovatno povezani izumiranje na granici Perm / Trijas, kao i termalni maksimum na granici paleocena i eocena.

N.K.

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA

Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA