TEMA BROJA

Pripremio: J.Lalić

TERAPIJSKA PRIMENA MATIČNIH ĆELIJA

Matične ćelije u biljnom svetu

Lekovitost prirodnog

Od sredine 20. veka uvedeno je iz komercijalnih razloga mnogo novih načina razmnožavanja. Neka otkrića su uticala na hortikulturu direktno ili indirektno. Genetska modifikacija nas je stavila pred nove izazove, kojih smo prvo postali svesni u ishrani i kloniranju ljudi

Botanička bašta u Jevremovcu

U Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu čuva se herbarijum Josifa Pančića sa biljnim delovima reliktnih vrsta Balkana koje je on istraživao, a neke i prvi izneo u javnost. Biološki fakultet je brzo uvideo fantastičnu primenu genetskog inženjeringa da bi razmnožio te vrste i spasao ih od istrebljenja. U „biljnom obdaništu“ u ušuškanom kraju Botaničke bašte raste sada nekoliko, veštačkim načinom razmnoženih retkih vrsta, posebno planinskih perena. Specijalna vrsta jagorčevine, Ramonda Nataliae, dobila je naziv po srpskoj kraljici.

Najstarije hortikulturne institucije, kao što je Kju garden u Londonu, razvijenim metodama orezivanja i održavanja, uspevaju da očuvaju biljke stare više vekova, produžavajući im životni vek! Ranjavanje biljke podstiče biljne sokove da nagrnu ka tom mestu, a spavajući pupoljci pod korom, naglo nahranjeni, rastu bujno i brzo. Odsečena reznica, u supstratu i vlazi, podstiče rast novog korenja. Potreba za životom je toliko jaka da se od parčeta tkiva punog matičnih ćelija, koje u svom DNK pamte zapis izgleda i funkcionisanja čitave biljke, nadograđuje čitav organizam.

Sećanje na „detinjstvo“

Mlade ćelije se brzo iz diferenciranog stanja za gradnju određenog tkiva, preorijentišu u meristemske ćelije, spremne da grade bilo koje potrebno tkivo, od provodnog do epitelnog. Starije ćelije teško mogu da prevale taj put unazad u „detinjstvo“, ali je i to moguće u biljnom svetu.

„U prirodi nema ni apsolutne stalnosti, kao ni apsolutne promenljivosti. Stalnost i promenljivost čine jedno jedinstvo“, govorio je prof. Branislav Jovanović. Stalnost počiva na naslednosti. Reakcija na spoljašnje promenljive uticaje vodi ka prilagođavanju vrste ili nastanku podvrsta. Unutar vrste ili podvrste mogu se razlučiti niže taksonomske jedinice, odnosno grupe, koje su povezane morfološki u varijetet ili formu. Kod gajenih biljaka, poput topole, najniža taksonomska jedinica je kultivar (sorta), koji može biti klon ili semenska populacija izrazitih karakteristika.

Vegetativno razmnožene biljke, kao kultivari, pokazuju malu varijabilnost. Većina šuma topola u Srbiji i drugim zemljama je dobijena vegetativnim metodama razmnožavanja: reznicama, kalemljenjem i ukrštanjem (genetska modifikacija). Genetski modifikovane biljke, vraćene u prirodno okruženje ili u novo podneblje, stvaraju nove populacije, nova ukrštanja prirodnim tokovima. Prenamnožavanje insekata-štetočina ili gljivičnih i virusnih oboljenja je česta pojava na genetski „unapređenim“ kulturama, posebno u monokulturnom poretku. Sorta evropskog bresta, ispitivana na holandsku bolest brestova, koja je 70-tih godina desetkovala brestove u Evropi, pokazala se izuzetno otporna na ovo gljivično oboljenje, ali potpuno neotporna na uobičajene evropske parazite. Superkorovi, nastali na njivama, tretiranim herbicidima, razvili su se kao otpornija mutacija autohtonih predaka.

U borbi čoveka za veće, lepše i bolje, razvijeni su brojne kultivare većih, slađih plodova od njihovih divljih predaka, balkonsko cveće koje privlači pažnju jakim bojama, povrće otporno na biljne viruse... Ergonomija koju genetika nudi, u carstvu trpljivih biljaka, doživela je mnogo procvata. Etika nudi slobodu izbora u svesnim postupcima biolozima i baštovanima... Da li uzburkani geni modifikovanih biljaka mogu da postanu potencijalna opasnost za okolinu? Da li u laboratorijama može da se provuče klon fatalnog gena po prirodne populacije biljaka, da stvori invazivne superkorove? Da li udovoljavanjem čulima vida, mirisa i ukusa gubimo neke druge osećaje? Da li udubljivanje u mogućnosti novostvorenog udaljava od lekovitosti prirodnog?

J.Lalić