TEMA BROJA - NLO

Pripremio: MJ

Putovanje kroz prostor-vreme

Za milion godina

Međuzvezdani put

Univerzitet Džordž Vašington i televizijski kanal „Saj-faj“ organizovali su simpozijum na kom su naučnici razmatrali mogućnost međuzvezdanih putovanja. Naučnici su se složili da nećemo uskoro krenuti prema dalekim zvezdama, ali je činjenica da pojam „uskoro“ nema veliki značaj u kontekstu kosmosa

Osnova je u tome da se putuje brzinom većom od brzine svetlosti (300.000 km/sec). To je najveća brzina koja je nama poznata, ali nije ni približno dovoljna za put do zvezda. Naš najbliži stelarni sused je Proksima Kentauri, koja je udaljena 4,2 svetlosne godine. Postoje nagoveštaji kako bi se ovaj problem mogao rešiti, a to podrazumeva „savijanje“ prostor-vremena na taj način da se kroz svemir može putovati kao što to čini letelica „enterprajz“ iz „Zvezdanih staza“.

Sa jednog kraja tepiha na drugi

Zvezdane staze

Jedan od načina je takozvana „iskrivljujuća brzina“ koja nagoveštava da bismo se mogli kretati brže od svetlosti kroz prostor-vreme time što bismo mu izmenili oblik. U NASA-i porede ovaj način putovanja sa pokretnim pločnikom: osoba koja hoda određenom brzinom putovala bi znatno brže ukoliko bi se i pločnik pomerao dok se ona kreće. Još jedan način da se promeni oblik prostor-vremena jeste sakupljanjem ogromne količine energije - poput čitave zvezde - kako bi se stvorio prolaz, ili „crvotočina“, koji spaja dve tačke koje su nekad bile razdvojene. Zamislite da hoćete da dođete s jednog kraja tepiha na drugi, ali umesto da hodate do drugog kraja, upotrebite kuku da sebi približite suprotni kraj, a potom samo zakoračite na njega.

I to je sve što nauka do sada poznaje. Ove teorije nisu ni dokazane ni osporene; nauka ne teži da ih objasni, a tehnologija koja je potrebna da se tako nešto izvede nije ni na pomolu.

Ralf Meknat Junior, glavni naučnik na odeljenju za Svemirska istraživanja u Džons Hopkinsovoj laboratoriji za primenjenu fiziku, SAD, odlučio se da testira ograničenja stvarnog sveta. On predvodi tim naučnika koji je NASA-i predložio da pošalju letelicu tešku oko 700 kg, koju napajaju nuklearni generatori, u međuzvezdani svemir na daljinu od 150 milijardi kilometara od Zemlje. Jedna svetlosna godina je čak 63 puta dalja od ove razdaljine, ali bi ona ipak trebalo da bude dovoljna da se testiraju trenutna ograničenja tehnologije.

400 vekova = 40 godina

U NASA-i naučnici su malo više odmakli, zahvaljujući onome što Henri M. Heris naziva „dokazom koncepta“ za „lasersko energetsko jedro“ koje bi moglo smanjiti vreme putovanja do Proksime Kentauri sa 400 vekova na samo 40 godina. Koristeći materijale na bazi ugljenika koji su lagani i otporni na visoke temperature, naučnici su načinili predlog za zvezdani brod koji bi u Solarni sistem odvukao ogromni laser. Heris smatra da bi se na ovaj način moglo stići do Jupitera za osam sati i kretati se brzinom koja je deset puta sporija od brzine svetlosti.

Ali, deset procenata brzine svetlosti ipak nije dovoljna brzina, a Heris smatra da se i ne može postići mnogo veća brzina. Dakle, jasno je da je interstelarno putovanje trenutno nemoguće, ali ostaje pitanje: da li će tako biti zauvek?

Kada je reč o tome da li postoje NLO-i, odnosno da li je neko drugi u stanju da prevaljuje ovako velike razdaljine, Piter Starok, fizičar sa Stanford univerziteta smatra da bi naučnici nezvanično bili spremni da daju kredibilitet određenim izveštajima o uočavanju NLO-a. Ako su NLO-i stvarni, onda je stvarno i putovanje među zvezdama. Za Zemljane, ovo bi možda moglo biti dostižno za oko 100 hiljada ili milion godina, smatraju pojedini naučnici. Kada se pogleda starost univerzuma, vidi se da je tehnologija koju imamo dostignuta u treptaju oka. Ima još dosta vremena da se ona razvija.

MJ