MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BR.44
Godina IX
Jan. - Feb. 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA - MATEMATIKA

 

Fermaova teorema

Tri i po veka bez rešenja

Pjer Ferma (Pierre Fermat) je bio čuveni matematičar. Iako advokat po struci, matematikom se profesionalno bavio pa je za njega rečeno da je matematičar među amaterima a ne amater u matematici. Došao je do velikih otkrića, mada za mnoge nije davao dokaze.

 

 Pjer Ferma
Pjer Ferma

Posle Fermaove smrti, 1665. njegov sin je, na margini jednog rada upućenog kolegi, pročitao interesantno matematičko tvrđenje dato bez dokaza:

x n + y n = z n , za n>2, n€N

nema rešenja u skupu celih brojeva (x,y,z € Z)

Primer za n=3.

Kocka čija je stranica prirodni broj ne može se pretopiti u dve kocke čije su stranice takođe prirodni brojevi. Teorema je delovala jednostavno tako da je njegov sin očekivao dokaz za kratko vreme. Međutim, dokazivanje se pokazalo kao skoro nerešiv matematički problem koji je trajao 358. godina.

Godine 1816. francuska Akademija nauka je odlučila da ustanovi nagradu za onog ko prvi dokaže Fermaovu teoremu. Međutim, ni posle 40 godina niko nije dobio nagradu. Akademija je ustanovila novu nagradu sa zlatnom medaljom i sumom od 3000 franaka, koja je dodeljena Ernestu Kumeru, najboljem specijalisti za balistiku u Evropi.

Par poslednjih sati

Pol Volksfel je poticao iz veoma bogate porodice koja je pomagala nauku i umetnost. Pol je studirao matematiku, mada se bavio biznisom izgrađujući pravu porodičnu imperiju. Međutim, nije odustajao od Fermaove poslednje teoreme.

Fermaov testament
Fermaov testament

Zaljubio se u ženu koja ga je odbila, zbog čega je toliko patio da je odlučio da izvrši samoubistvo. Sve je detaljno isplanirao uključujući datum i vreme smrti. Sve je pripremio i ostalo mu je par sati života. U nekim dokumentima stoji da je oboleo od multipleks skleroze, da je bio praktično paralizovan pa je odlučio da tih poslednjih par časova posveti matematici u biblioteci.

Našao je rad koji je mogao da ukaže na grešku u Kumerovom dokazu i obori ga. Oduševljen da bi mogao ostati upamćen po svom matematičkom doprinosu, zaneo se toliko da mu je prošao termin određen za samoubistvo. Volksfel je to protumačio kao igru sudbine i odustao je od svoje namere. U znak zahvalnosti ostavio je testamentom 1907. nagradu od 100.000 nemačkih maraka (tada ogromna suma) onome ko dokaže teoremu koju niko naredne dve godine neće oboriti.

Period za dodelu nagrade istekao je 13. septembra 2007, sto godina od datuma koji je on odredio za svoju smrt. Nagrada je dodeljena juna 1997. Endruu Vajlsu koji je objavio dokaz 1994. godine, na čemu je intenzivno radio punih deset godina. Endru je dobio 75.000 maraka zbog inflacije u Nemačkoj dvadesetih godina. Procenjuje se da bi ona, po isteku perioda, iznosila 1,7 miliona dolara.

Knjiga „Poslednja Fermaova teorema“ autora Sing Sajmona prikazuje matematičke pokušaje rešavanja ovog problema u periodu dužem od od tri i po veka.

U formi romana ovom temom se bavio Deni Geđ u knjizi “Papagajeva teorema”.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA