MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BR.44
Godina IX
Jan. - Feb. 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

HOBI

 

Pripremio: O.K.

Bonsai

Javor u tanjiru

Reč “bonsai” u japanskom jeziku je složenica i može se prevesti kao „sađenje u posudi“ (reč „bon“ označava neku vrstu posude a „sai“ znači sađenje. Predstavlja japansku varijantu kineske reči „penzai“. Bonsai je znatno više od gajenja biljaka - to je umetnost koja zahteva pažljivo uobličavanje a potom i održavanje i poboljšavanje onoga što se gaji.

BonsaiIma dosta predrasuda o ovoj neobičnoj disciplini. Recimo, nema genetskog umanjivanja biljaka kako to neki misle. Predubeđenja postoje o visini biljaka koje su znatno više nego što većina laika pretpostavlja.

Bonsai odražava težnje Japanaca kroz vekove i neke od njihovih najvažnijih verskih postulata. On je simblična predstava temeljnih elemenata zen budizma i japanskog poimanja estetike zvanog „vabi sabi“.

Kao što je slučaj sa mnogim tekovinama japanske kulture, i koreni ove su u Kini, a Japanci su joj vremenom dali svoj pečat. Prve uzorke donesene iz Kine karakterisalo je malo lišća. Stabla su bila hrapava, po obliku su podsećale na životinje i ptice, naročito je bio prisutan motiv zmaja. Sve to je još uvek bilo u jednostavnoj formi jer je čitava disciplina bila u povoju.

Kineska kultura prenosila se u Japan posredstvom japanskih diplomatskih izaslanika. Predstavnici japanskog dvora i budistički učenjaci koji su školovani u Kini nosili su kući, pored ostalog, i biljke u posudi. Sa ovim se počelo još u 6. veku i nastavilo u sledećim vekovima.

Idejna osnova bonsaija uočljiva je u najstarijoj japanskoj priči sačuvanoj u celini, delu anonimnog autora iz 10. veka „Ucubo monogatari“ (“Priča o šupljem drvetu“). Tu se ističe stav da je drvo, u svom prirodnom stanju, prosto i primitivno. Tek ako ga ljudi brižno oblikuju i sređuju, ono dostiže određeni nivo, što je suština bonsaija: prirodnu tvorevinu preobrazati u ljudsku viziju biljke.

Krajolik u malom

Najstariji svitak koji opisuje patuljasto drveće u loncu potiče s kraja 12.veka, tokom perioda japanske istorije kamakura. Vremenom ovaj oblik odgoja biljaka postaje statusni simbol. Japanske aristokrate poseduju bonsai, kultura iz vremena kineske dinastije Song rado je proučavana u Japanu. Budistički monasi iz Kine, bežeći pred Mongolima koju su napali Kinu dinastije Song, obučavali su elitu Japana umetnosti bonsaija. Posude koje su korišćene u ranijim vekovima bile su nešto dublje nego posude danas.

Od 17. veka preovlađuje shvatanje da treba ukloniti nebitne elemente. U tom periodu bonsai polako ulazi u šire japanske narodne mase i više nije rezervisan samo za aristokratiju. Istovremeno nastaju novi stilovi i unose se novi elementi. Dodaju se mali trodimenzionalni pejzaži koje Japanci zovu „bonkei“. To mogu biti i minijaturne figure, ljudi, životinje, zgrade i slično.

Sledbenici pojedinih stilova dodavali su različito kamenje. Takođe, bonsai je kombinovan sa umetnošću zvanom „saikei“, reprodukovanje uslova iz prirode gde uz biljku dođu zemlja, kamenje, vodotokovi i slično, a sve to kao minijaturna maketa nekog mesta u prirodi.

Široko stablo - uzak vrh, i obrnuto

Najraniji izveštaj o bonsaiju izvan Japana potiče od nemačkog baštovana Georga Majstera, koji je putovao na Daleki istok u drugoj polovini 17. veka (Japan se otvorio prema svetu sredinom 19. veka). Tako je narastao broj ljudi koji su saznavali za taj vid gajenja biljaka.

U današnje vreme, održavaju se velike izložbe u Beču i Londonu, a posebno upečatljiva bila je izložba u Parizu 1900. godine kada je bonsai privukao veliku pažnju posetilaca. Zemlja izlazećeg sunca pokrenula je izvoz, bilo je sve više rasadnika.

Danas je bonsai obično izložen u tokonomi, posebnom udubljenju u zidu japanske kuće, u kojoj su izloženi umetnički i ukrasni predmeti. Najčešće se koriste domaće vrste poput japanskog belog bora. Japanci su kroz istoriju a i danas koristili i azaleju za bonsai, a javor su smatrali za tradicionalno bonsai drvo.

U drugim zemljama ljudi su skloniji da koriste veći broj biljaka. Ne postoje strogo utvrđena i jedinstvena pravila gajenja. Dva glavna stila gajenja su: klasični koten i neformalni bunđin. Koten karakteriše šire stablo u donjem delu dok ka vrhu postaje tanje. Suprotan je bunđin stilu za koji je potrebno veće umeće.

Pet stilova

S obzirom da je bonsai smanjeni oblik biljaka iz prirode, od velike koristi je proučavanje razvoja biljke u prirodnoj sredini. Iskusniji odgajivači mogu da odstupe od uzgoja po uzoru na prirodu a može se vršiti i kombinacija stilova. Postoje pet glavnih stilova.

Formalni uspravni stil, ili čokan, karakteriše odgoj na otvorenom, u gotovo idealnim uslovima. Stablo mora da bude potpuno ravno i zašiljeno prema vrhu. Grane su kod ovog stila simetrične. Za ovaj stil su najpogodnije kleka, ariš, bor i slično. Kod formalnog uspravnog stila, jedna trećina stabla mora biti vidljiva spreda. Ovaj stil zahteva dosta truda od strane odgajivača.

Neformalni uspravni stil reprezentuje nagnute biljke koje u prirodi bacaju senku na druga drva ili zgrade. Stablo je nagnuto ulevo ili udesno, nikada prema promatraču. Na japanskom se ovaj stil zove mojogi. Pogodan je za bukvu, japanski javor a može se primeniti na gotovo sve četinare.

Šakan, odnosno kosi stil odlikuje prirodno naginjanje. Šakan se odnosi na one biljke koje se naginju pod vetroma ili su u senci, u ranoj fazi razvoja. Stablo je nagnuto pod određenim uglom, pravo ili krivo. Sličan je mojogi stilu, odnosno neformalnom uspravnom i pogodan za većinu biljaka. Prilično je jednostavan. Može se veštački izazvati rast stabla ukoso tako što će posuda stajati ukoso.

Kaskadni stil, na japanskom: kengai, podrazumeva da vrh bonsai biljke ide ispod posude, odnosno ide nekad po zemlji. Polukaskadni, odnosno hankengai stil je za nešto kraće biljke. Ide preko ivice ali ne ispod posude.

O.K.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA