MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 50
Godina IX
Mart - April 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

LETENJE

 

Pripremio: Darko Mladenović

BPL

Predator, eitan, vrabac...

Jedan od prvih naučnika koji je razmatrao upotrebu bespilotnih letelica bio je Nikola Tesla, koji je 1915. govorio o letelicama sposobnim da obavljaju iste zadatke kao i avioni - ali bez ljudske posade. Kako to obično biva kada je reč o sredstvima koja može koristiti i vojska, prve bespilotne letelice razvijane su za vojne potrebe.

Riper
Riper na poletanju u Avganistanu

Bespilotna letelica (BPL) je vazduhoplov kojim upravlja navigator pilot, pomoću sistema daljinskog prenosa, ili je let unapred programiran. Letelice ove vrste treba razlikovati od krstarećih projektila; osnovna razlika je u tome što su bespilotne letelice predviđene za višestruku upotrebu. Intenzivan razvoj ovih letelica počeo je sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući vojsci pošto se ove letelice mogu koristiti za brojne zadatke: nadgledanje terena, prikupljanje obaveštajnih podataka, nadgledanje gasovoda, snimanje iz vazduha, obavljanje bojevih zadataka ukoliko je letelica naoružana.

Bespilotnim letelicama se upravlja iz prostorija na zemlji

Prve BPL korišćene su tokom rata u Vijetnamu kada se počelo sa njihovom upotrebom za snimanje terena i prikupljanje podataka. Tadašnje letelice su bile veoma skromnih mogućnosti i letele su na relativno maloj visini na kojoj su bile lako uočljive i ranjive. Uporedo sa razvojem sistema radio-upravljanja, bespilotne letelice su dobijale sve značajniju ulogu i veću primenu. Kao i sva moderna tehnologija, i BPL su prvenstveno razvijane za vojne potrebe, a tek kasnije su počele da se koriste i u civilne svrhe. Uvedene su i u policijske jedinice sa prevashodnim zadatkom kontrole saobraćaja, praćenja i potraga za počiniocima prekršaja i sl. Ova primena se odnosi i na osmatranje pograničnih zona, mapiranje područja na kojem se nalaze određene životinjske vrste, nadgledanje cevovoda i naftovoda...

Mogućnosti primene BPL su velike i umnogome zavise od vrste letelice i opreme koja je na njoj instalirana. Mogu se koristiti i za određene vrste daljinskog prikupljanja podataka o životnoj sredini pa se u tu svrhu posebno opremaju detektorima elektromagnetnog i gama zračenja, različitim biohemijskim senzorima i sondama.

Riper
Riper je savremena američka bespilotna letelica sa mogućnošću nošenja ubojnih sredstava
Američki Global Hok svojim izgledom podseća na klasičan lovački avion
Bespilotna letelica Heiron ima autonomiju leta od 52 sata
Bespilotna letelica Pegaz može da se koristi za praćenje stanja na saobraćajnicama, monitoring granica, nadgledanje područja zahvaćenih elementarnim nepogodama, kao i u policijskim akcijama potrage i potere
Riper
Riper je prototip kako će izgledati borbene bespilotne letelice budućnosti

Jedna od najvažnijih upotreba BPL je prilikom većih prirodnih nepogoda. Prva ozbiljna upotreba ovog tipa letelica bila je 2008. u SAD, kada su posebno opremljene letelice tipa „predator“ sa moćnim optičkim senzorima i radarskim sistemom učestvovale u potrazi za preživelima posle naleta katastrofalnog uragana. „Predatori“ su, krstareći na visinama između 6 i 9 km, putem radio-veze slali sliku u realnom vremenu posadi na zemlji koja je, pomoću načinjenih snimaka, slala podatke spasiocima o mestima gde su unesrećeni. A što se vojne upotrebe tiče, pored osmatranja, izviđanja i elektronskog ometanja, sve više se razvijaju modeli koji mogu nositi i naoružanje. Procene su da će u budućnosti ove letelice u velikoj meri potisnuti iz vojne upotrebe avione sa ljudskom posadom.

Američke letelice

U razvoj BPL najviše ulaže SAD. Tokom vojnih operacija u Iraku i Avganistanu, ove letelice provele su u vazduhu gotovo 100.000 sati!

„Nortrop“, „Gruman“ i „Dženeral atomiks“ su lideri u proizvodnji BPL. „Nortrop“ je 1998. proizveo letelicu „global houk“ čija je osnovna namena nadgledanje terena. Po obliku podseća na čuveni projekat špijunske letelice „u-2“ iz perioda hladnog rata. Opremljena je radarskim uređajem visoke preciznosti, a tokom jednog dana u stanju je da precizno mapira prostor od gotovo 100.000 km2. Letelica se sastoji od aluminijumskog trupa i krila od kompozitnih materijala. Za pogon koristi jedan turbo-fenski motor. Letelica ima mogućnost da brzinom od oko 650 km/h preleti gotovo 25.000 km i da u vazduhu provede do 36 h. Maksimalna visina leta je 19.852 m.

Jednu od danas najubojitijih letelica proizvodi „Dženeral atomiks“ -model „mq-9“ ili „riper“. Ova BPL poseduje mogućnost nošenja ubojnih sredstava na svojih sedam podvesnih tačaka. Razvijena je za napade na ciljeve na zemlji a trenutno se ispituje i mogućnost nošenja raketa vazduh-vazduh. Potpuno naoružana, verzija „riper“ može da se kreće brzinom od oko 300 km/h, na visini od 7,5 km. U vazduhu može da provede oko 14 h i da za to vreme preleti oko 1.800 km. Letelica je izrađena kombinacijom aluminijuma i kompozitnih materijala, a za pogon koristi jedan turbo-propelerski motor snage 671 kW. U operativnoj upotrebi nalazi se 57 letelica ovog tipa.

Izraelske letelice

Tokom Jomkipurskog rata (1973), sirijske raketne baterije su nanele ozbiljne gubitke Izraelskom ratnom vazduhoplovstvu na osnovu dobre iskorišćenosti svoje radarske mreže. Kao odgovor, izraelski stručnjaci su razvili prvu modernu BPL. Korišćenje te letelice ogledalo se u osmatranju u realnom vremenu, elektronskom ratovanju i lažnim mamcima za protivničke snage.

„Hebron“ je BPL sposobna da obavlja zadatke nadgledanja terena u realnom vremenu, na visinama do 10 km. Letelica ima operativni radijus od 350 km a u vazduhu može da provede do 52 sata. „Hebron“ se kontroliše sa zemlje, a postoji i mogućnost da se let programira. Sistem poseduje mogućnost automatskog poletanja i sletanja i moguće ga je koristiti u svim vremenskim uslovima. „Hebron“ nosi različite vrste senzora i radara ukupne mase 250 kg.

„Eitan“ je najnovija BPL namenjena izviđanju iz vazduha. Letelica dostiže 13.700 m, maksimalan dolet iznosi 7.500 km a autonomija leta je oko 36 sati. Letelica je izrađena od kompozitnih materijala a pogoni je jedan turbo-propelerski motor sa potisnom elisom. Što se operativne upotrebe tiče, „eitan“ se koristi u svim meteorološkim uslovima. Može biti opremljen raznim senzorima i radarima.

Srpske bespilotne letelice

„Vrabac“ je prva domaća mini bespilotna letelica proizvedena u fabrici „Utva“ u Pančevu, mase oko 5,5 kg, sa razmahom krila od 2,8 m. „Vrabac“ je namenjen za izviđačke zadatke; poseduje maksimalnu autonomiju leta od oko 1 h i maksimalni dolet od 12 km. Osim u vojne svrhe, letelica koja podseća na aviomodel može da se koristi za izviđanje terena prilikom poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja.

Mnogi smatraju da bi „vrabac“ mogao dobro da se plasira i na stranim tržištima pošto je jeftiniji od sličnih proizvoda. Ovaj sistem je proizvod domaćih stručnjaka a ceo projekat se izvodi postepeno, po fazama, sa unapred utvrđenim unapređenjem sistema.

„Pegaz“ je projekat bespilotne letelice koja je svoj prvi uspešan let imala krajem prošle godine. Za razliku od „vrapca“, „pegaz“ je taktička bespilotna letelica velikog doleta, sa mogućnošću obavljanja funkcija nadgledanja terena u dnevnim i noćnim uslovima. U vazduhu može da provede do 12 sati. Operativni radijus joj je oko 100 km. Ispod trupa, letelica poseduje prostor za smeštaj tereta u koji se, u zavisnosti od zadatka, mogu smestiti kamere, laserski obeleživač i daljinomer a po potrebi i radar. „Pegaz“ je izrađen od kompozitnih materijala a pogoni ga klipni motor sa potisnom elisom. Maksimalna brzina mu je 200 km/h a plafon leta 3.000 m.

 

Darko Mladenović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA