MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 51
Godina IX
Maj - Jun 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OSVAJANJE SVEMIRA

 


Pripremio: I. Jakšić

Okean na Marsu

Severna oblast bila pod vodom!

Radarske mape Marsa nagoveštavaju da se na toj planeti nekada davno nalazio okean, u blizini severnog pola. Po mišljenju onih koji se bave izučavanjem crvene planete, površina severne hemisfere Marsa dugo je izgledala kao da je na njoj nekada bio okean. A sada tako i zvuči .

Mars northern oceanEvropska svemirska letelica opremljena zvučnim radarom koji odbija radio-talase s Marsa ispitivala je konstrukciju planete. Tako je identifikovano postojanje onoga što izgleda kao sedimentni nanos na severu Marsa. Sedimenti, koji mogu biti pomešani s ledom, najverovatnije predstavljaju ostatke plitkog okeana. Prethodni dokaz starog okeana na severu Marsa stigao je u obliku pomalo kontroverzne interpretacije određenih kopnenih formacija kao što su konture obala, neobična sedimentni talog.

Na osnovu odjeka - dno a ne vulkan

Najnovija istraživanja zasnovana su na radu instrumenta “marsis” koji pripada Evropskoj svemirskoj agenciji i orbiteru „ Mars ekspres “ , koji kruži oko planete još od 2003 , snimajući visokorezolucijskom stereo-kamerom . Napravljena je mapa jačine odjeka na celoj površini planete. Hipoteza o okeanu pretpostavlja da je bazen Vastitas Borealis bio dom okeana koji se tu nalazio do pre 3,8 miliona godina. Smatra se da je ova velika geološka naslaga u blizini severnog pola Marsa sedimentnog porekla. Radarsko odbijanje u tom bazenu je prilično niskog intenziteta, nižeg nego što bi se očekivalo da je u pitanju formacija vulkanskog porekla. Sedimentno poreklo jedini je logičan zaključak.

Sedimenti potiču iz plitkog okeana. Svemirska letelica “Mars ekspres” jasno pokazuje širok ledeni pokrivač na dnu kratera lociranog na Vastitas Borealis, koji je širok 35 km a dubok 2 km.

Još jedna svemirska sonda pridružila se sondama u Marsovoj orbiti. U pitanju je orbitalni istraživač Marsa (MRO - Mars Reconnaissance Orbiter). I nalazi ovom sondom upućuju na sedimentne interpretacije bazena. Sonda je ispitala region pre nekoliko godina. “Sharad” (Shallow Radar), radar koji prodire ispod površine Marsa i konstruisan je za izučavanje unutrašnje strukture Marsa, radi u saradnji s “marsis” radarom, koji prodire dublje ispod površine Marsa. Potpovršinski radar plitkog prodora, “sharad” nagoveštava da se u regiji Vastitas Borealis nalazio značajno velik sedimentni sloj koji je prekrivao vulkanske površine.

Na osnovu prostiranja sedimenata koji su identifikovani pomoću svemirskog orbitera “Mars ekspresa”, zaključuju se da je okean bio prekriven velikim pojasom severnih ravnica, ali ne u dugom vremenskom rasponu. Pre približno tri milijarde godina, na Marsu je bilo dovoljno geotermalne aktivnosti da se otopi velika količina podzemnih voda i stvori plitak okean (čija je dubina mogla iznositi oko 100 m). Neki naučnici smatraju da je u pitanju nagla poplava ili nešto slično, što je prekrilo severnu oblast. Međutim, životna sredina bi u tom slučaju bila previše hlada i suva a velika površina vode ne bi opstala. Za oko milion godina, okean bi „potonuo“ ispod vode ili nestao u obliku pare.

Radarska refleksivnost bazena Vastitas Borealis može se objasniti isključivo sedimentima ili mešavinom sedimenata i leda. Ostale mogućnosti su manje verovatne.

Najnoviji radarski podaci idu u prilog tvrdnji da je severna oblast Crvene planete nekada bila prekrivena vodom. Međutim, ni ovi dokazi nisu neoborivi. Da bi hipoteza o postojanju okeana postala naučni standard, potrebno je izvesno vreme. Čovek se u svakom trenutku može zapitati: da li postoji alternativna interpretacija radarskih odjeka. U svakom slučaju i za sada, mogućnost da je okean postojao izgleda najprihvatljivije.

I. Jakšić

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA