MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 55
Godina X
Januar - Feb. 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - ŽELEZNICE

 

 

Metro „pod pritiskom“

Njujorška pneumatska železnica

Krajem 19. veka, industrijalizacija i porast stanovništva u velikim gradovima nametnuli su potrebu da se pronađu nova saobraćajna rešenja i modernizuje transport putnika i robe. U moru ponekad egzotičnih i futurističkih rešenja za smanjenje velikih gužvi na ulicama, postojala su i rešenja koja su obećavala. Ali, zbog loših ekonomskih okolnosti, nerazumevanja, ili jednostavno zato što su isuviše bila ispred svoga vremena, ona su ostajala na nivou makete ili prototipa.

Kasnih šezdesetih godina 19. veka, američki pronalazač Alfred Eli Bič izložio je javnosti neobičnu ideju: da bi se izbegla zagušenja u saobraćaju na ulicama tadašnjeg Njujorka, izgraditi pneumatski podzemni saobraćajni sistem! Ispod zemlje bi bio napravljen sistem širokih cevi kroz koje bi se, pritiskom stvorenim velikim kompresorima na krajevima tunela, specijalna šinska vozila potiskivala u smeru kretanja. Kretanje bi bilo brzo i tiho.

Mnoge velike pošte u SAD su već koristile slične tunele, tačnije: cevi, kroz koje su su pomoću potiska vazduhom razmenjivale male pošiljke ili pisma između različitih prostorija i spratova. Maketa koja je demonstrirala rad Bičovog sistema, uspešno je predstavljena na Njujorškom sajmu, 1867. godine. Bič je sledeće godine dobio dozvolu da izgradi tunel ispod Brodveja, namenjen robnom i industrijskom transportu. U tajnosti, on je radio i na ideji prevoza putnika luksuzno opremljenim „pneumatskim vozovima“.

95 m atrakcije

Radovi na probnoj liniji dugoj 95 m ispod Brodveja završeni su za 58 dana. Veoma važne komponente, pre svega kompresore sa ventilatorima, napravila je kompanija “Roots”, čiji naslednik, kompanija “Dresser” i danas proizvodi male cevne sisteme pod pritiskom. Prva demonstracija ovog „metroa“ svečano je obavljena 26. februara 1870. Zvanice su se do portala tunela, ispred kojeg je napravljena mala stanica, spuštale kroz podrum prodavnice odeće “Devlin”, a zabeleženo je da su one tom prilikom ostavljale i donacije za dom za siročad. Zbog iznenenadnog kvara motora ventilatora, „metro“ nije saobraćao prvog dana, ali već sledećeg putnici su dobili priliku da se „provozaju“ ispod Brodveja: od Warren-a do Ulice Murray i nazad. Po svemu sudeći, tunel je, iako male dužine, fascinirao građane Njujorka, pa su se do njega spuštali u turama: preko dana da prošetaju ispod Brodveja, a u večernjim satima da se provozaju „vozom“. Celokupan vozni park je sve vreme rada „metroa“, činio samo jedan vagon.

Kriza i interesi

Početni uspeh je motivisao Biča da uradi projekat čitave mreže podzemnih tunela, a tokom 1871. i 1872. godine kompanija “Beach Transit” je imala i veliku podršku vlasti. Međutim, situacija se početkom 1873. promenila; pod pritiskom bogatih zemljoposednika, projekat je zaustavljen. Navodno, razlog je bio njihov strah da bi povećani transport kroz brodvejski i novoplanirane tunele mogao da naruši bezbednost građevinskih objekata na površini. Konačni udarac „pneumatskom metrou“ uputila je ekonomska kriza, poznatija kao „Duga depresija“, tj. serija finansijskih udara i propadanje mnogih banaka. Raspadu kompanije su kumovali i kongresmeni zainteresovani za druge vidove transporta, ali i pojava električnih lokomotiva na samom kraju 19. i početkom 20. veka.

Godinama, uprkos avetinjskom izgledu zbog zapuštenost, objekte brodvejske linije niko nije rušio, da bi 1898. godine stanica ispod Devlina izgorela u požaru, a cev tunela se potpuno obrušila tokom izgradnje novog tunela namenjenog klasičnom metrou između Bruklina i Menhetna, 1912. godine. Danas se City Hall metro stanica u Njujorku nalazi upravo na mestu gde se protezao tunel Bičeve pneumatske železnice.


 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» ŽELEZNICE - PLAKAT

CLICK to enlarge

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA