MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 67
Planeta Br 67
Godina XII
Jan. - Mart. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FOTOREPORTAŽA

 

Pripremio: Tekst i fotografije: I. Hadžić

Gale

Kad na vrbi rodi grožđe...

Narodna izreka „Daće on to kada na vrbi rodi grožđe“ poznata mi je još od detinjstva. Prevedena, ona bi glasila: Nikada se to neće ostvariti. No, nije to baš tako.

Ulazeći u tajne prirode i sveta s kojim dolazim u dodir, počeo sam da primećujem i to čudesno vrbino „grožđe“, kao i druge vrlo zanimljive tvorevine iz domena „grožđa sa vrbe“. Evo, recimo, san genetičara bio je da ispune vekovnu želju romantičara da selekcionišu (proizvedu) crnu ružu koju će ti zanesenjaci, rođeni tragičari, darovati dragoj osobi. Ali ta ruža u prirodi postoji milionima godina samo što su je proizvele mušice a ne inženjeri hortikulture, i trebalo ju je tražiti na vrbi a ne u ružičnjaku.

Pa, o čemu ja ovo pričam, pitaće se čitaoci. Pa, pričam o galama, o neobičnim biološkim tvorevinama koje izazivaju larve nekih insekata a koje se javljaju na raznim biljkama u rano proleće u vreme rascvetavanja života, odnosno u vreme kada se kod biljaka javlja ubrzana deoba ćelija.

Reč Gall je engleskog porekla i znači žuč ili otok. U našem jeziku pod galom se podrazumeva neobična izraslina na spoljnjoj strani biljke. Englesku reč Gall naši biolozi su zadržali pa se ona u srpskom jeziku javlja kao gala .

A šta je gala?

Gala je nenormalna izraslina na tkivu biljke, odnosno gala je karakteristična biljna struktura koju su izazvali različiti paraziti biljojedi (gljive, bakterije, mušice, osice, leptiri, grinje, nematode - crvi milimetarske veličine koji žive u zemlji, itd.) čija unutrašnjost sadrži hranljive sastojke za prehranu larvi insekata koje se u njima razvijaju. U isto vreme ta izraslina služi kao gnezdo za odrastanje jedinki i kao sigurna kućica za njihovu zaštitu od predatora. Larve insekata nakon preobražaja i potpunog odrastanja unutar otekline, napuštaju gnezdo probijajući rupicu na zaštitnom oklopu kroz koju izlaze u svet.

Gale nastaju tako što larve ubrizgavaju određenu hemikaliju (enzim) u tkivo domaćina pri čemu se u tom delu biljke menja struktura usled čega nastaje oteklina. Gale se javljaju na različitim delovima biljaka, na stabljikama, granama, pupoljcima, korenju, čak i plodovima voćaka. One se javljaju na listopadnom i četinarskom drveću.

Vrlo je važno da insekti polože jajašca na biljke koje su njihove hraniteljke, jer u suprotnom izlučeni hormoni neće izazvati pojavu gale pri čemu će larve ostati bez fizičke zaštite i hrane zbog pogrešno odabrane biljke.

S ljudskog stanovišta gale nisu dobrodošle, one izazivaju velike štete u voćarstvu (naročito su česte na breskvama), ali u nekim krajevima sveta koriste ih u razne svrhe, recimo za bojenje tkanina, kao mamce za pecanje riba, a one gale koje se javljaju na divljem pirinču (gljiva Ustilago esculenta ) u nekim krajevima Kine upotrebljavaju kao delikatesnu hranu. Za neke vrste smatra se da poseduju lekovita svojstva, a gale koje se javljaju na alepskom boru na Bliskom istoku, ili one na vrbi, koriste se za spravljanje specijanog, trajnog mastila.

Na osnovu paleontoloških nalaza, fosila, znamo da su gale bile prisutne još u srednjoj Juri.

Pogledajmo neke od vrsta gala koje sam snimio u protekle dve-tri godine. U početku sam bio privučen njihovim oblikom i bojom, ne znajući šta se krije iza tih neobičnih „utvrđenja“, a kasnije sam poželeo da zabeležim još jedan vid čudesnog života na ovoj našoj jedinstvenoj planeti.

Fosilizovana gala iz doba Jure, pronađena u Izraelu (snimak sa Interneta) Pogledajmo šta se krije iza ovog lepog „cveta” koji je „porastao” na šipurku (Rosa canina)
Cvet j uzreo, naslućuje se kvrgava drvenasta struktura Izuzetno tvrda „građevina“. Jedva sam testerom napravio poprečni presek.
Lutka insekta mušice Diplolepis rosea Mikiola fagi na listovima bukve ( Fagus silvatica )
Gala Mikiola fagi „Crna ruža“, na rakiti ( Salix purpurea )
Mušica Rhabdophaga rosaria stvorila je ovaj crni cvet Eriophyes tilia na listu lipe (Tilia sp.)
Gala Eriophyes tilia I evo cveta na šišarici jove (Alnus glutinosa) koji je izazvala gljiva iz podrazdela Ascomycotina Taphrina alni.
Taphrina alni Ovi krateri na himenoforu gljive Ganoderma applanatum su delo mušice Agathomyia wankowiczii
Ganoderma applanatum sa kraterima Gala na listu hrasta Cynips quercusfolia
I ova je nastala na hrastovom listu Neuroterus nimusmalis I evo najzad „grožđolike izrasline“ - gala na rakiti Salix purpurea koju je izazvala mušica Pontania salicis
 
Kad na vrbi rodi grožđe. A koja je vrsta: afusali, hamburg, sultanija ili...  

 

Tekst i fotografije: I. Hadžić

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 67
Planeta Br 67
Godina XII
Jan. - Mart. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA