MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 71
Planeta Br 60
Godina XII
Nov. 2015 - Jan. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IŠČEZLE VRSTE

 

Pripremio: Oliver Klajn


Japanska rečna vidra

Samostalna i pod vodom

Kada zvanične institucije jedne države proglase životinjsku vrstu istrebljenom, ostane da tinja tračak nade da ta životinja ipak negde postoji. Takav je slučaj sa japanskom rečnom vidrom.

Japanska rečna vidraPre tri godine, Ministarstvo za životnu sredinu Japana izdalo je javni proglas da je domaća vidra nestala sa zemlje. Uprkos tome veći broj svedoka tvrdio je da je video ovu životinju. Samo pet meseci nakon stavljanja vidre na listu istrebljenih vrsta, u centralnom delu najvećeg ostrva Honšu, u prefekturi Aiči, navodno je uočeno više jedinki. Pre toga je poslednji put viđena 1979. godine, za šta postoje nesporni dokazi u vidu fotografije. Na najmanjem od četiri glavna ostrva, Šikoku snimljeno je fotografija napravljena na ušću reke Šinđo, kod gradića Susaki.

Stručni naziv je Lutra lutra whiteleyi . Reč je o japanskoj podvrsti evroazijske vidre, jednoj od trinaest postojećih vrsta ovog sisara. Ovu podvrstu naučno je definisao britanski zoolog Džon Edvard Grej. Danas deluje kao neverovatan podatak da je nekada bilo nekoliko miliona ovih vidri! Njihovo vredno krzno je glavni uzrok opadanja a zatim i nestanka podvrste. Krzno je uglavnom prodavano stranim trgovcima, naročito od sredine 19. veka, kada je trgovina dobila puni zamah pošto se tada Japan otvorio prema spoljnom svetu. Na to su se kasnije nadovezali zagađenje i razvoj urbanih sredina, što je dovelo do uništavanja staništa vidri ali i izazvalo velike teškoće ovoj živoj vrsti u potrazi za hranom.

Prefektura Ehime, na ostrvu Šikoku, ima i danas kao svoj zvaničan simbol ovu iščezlu životinju.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, bilo je više potraga koje su sproveli naučnici u cilju pronalaženja vidre. Nađeni su ostaci izmeta, urina i dlaka i neki drugi tragovi, ali je sve to bilo nedovoljno da bi opravdalo nade u opstanak.

Japanska rečna vidraPošto su najveći deo vremena provodile u vodi, ishrana im se uglavnim sastojala od jegulja, riba, kraba i škampi. Pošto nisu bile izbirljive kada je reč o hrani, nalazile se namirnice i izvan vode. Jele su insekte, manje glodare i razne plodove poput lubenica. Bile su noćne životinje, što podrazumeva da su noći provodile tražeći hranu. To su činile na “svojoj teritoriji” koju su obeležavale izmetom.Teritorija se prostirala u prečniku od 16 do 18 km.

Prilikom potrage za hranom, pravile su nekoliko jazbina u žbunju ili ispod stena koje su im služile kao mesta za predah.

Japanska rečna vidra je živela samostalnim životom. Kontakte sa drugim jedinkama svoje vrste svaka vidra je imala skoro isključivo u vreme sezone parenja. Imale su duga i tanka tela zahvaljujći čemu su mogle da plivaju i da se kreću kroz vodu brzinom od preko 11 km/h. Takozvana “plivaća koža” koja nastaje između prstiju i kandži životinja pomagala im je da u vodi brže plivaju i da na kopnu brže trče.

Dužina odrasle jedinke je bila u rasponu 65-80 cm. Na to se nadovezivao rep dugačak oko pola metra. Imale su debelo krzno sa puno dlaka koje je imalo dva sloja, prednji i unutrašnji. Ovi slojevi su opadali i obnavljali se u zavisnosti od godišnjeg doba.

Mogle su da pod vodom ostanu duže od dva minuta, pri čemu su zadržavale dah. Kada bi napunile godinu dana, dostizale su zrelost i od tog trenutka su samostalno živele. Do parenja je dolazilo sa dve ili tri godine starosti. Mužjaci su preduzimali inicijativu tako što su ispuštali zvuke. Ženka je mogla da odbije da se pari i tada je mužjak prelazio na druge ženke. Ako je želela da se pari, ženka se kotrljala sa mužjakom, što je imalo za posledicu ispuštanje hormona.

Rađalo se do šest mladunaca koji su bili potpuno slepi prvih mesec dana života. Posle četiri meseca mladunci su počinjali da uče da love. Mogli su da žive do 25 godina.

Oliver Klajn

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 71
Planeta Br 70
Godina XII
Nov. 2015 - Jan. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA