MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 71
Planeta Br 71
Godina XII
Nov. 2015 - Jan. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema

 

 

Sonda oko 67P

Kometa u obliku patke

Neskladni hemijski sastav i oblik komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko izazivaju pitanja u vezi s poreklom našeg solarnog sistema. Što više astronomi saznaju o pomenutoj kometi, to im se ona čini čudnijom.

Sonda „roseta“ Evropske svemirske agencije trenutno je u gostima kod ove ledene skitnice, a u orbitu komete ušla je pre otprilike godinu dana. Od tog trenutka su letelica i njen robotski lender „fili“ otkrili mnoštvo novih podataka o svom domaćinu. Mnogi od tih podataka su kontadiktorni. Naučnici analiziraju zbrkane podatke, pitajući se kako je 67P uopšte stekla tako bizarnu kombinaciju karakteristika? To se posebno odnosi na naizgled neusklađeni hemijski sastav i oblik. Otkrivanje misterioznih osobina komete moglo bi da preokrene ne samo razumevanje iste već i da skine deo vela sa istorije Sunčevog sistema.

Tradicionalna mudrost u vezi s kometama kao što je 67P je da su to u stvari netaknuti ostaci formiranja Solarnog sistema pre 4,5 milijardi godina, delovi preostalog materijala koji nije integrisan u planete sistema. Ta slika je delom zasnovana na njihovom hemijskom sastavu koji obuhvata značajne količine isparljivih hemikalija, koje sublimira prilikom zagrevanja.

Relikvija davnog doba

Činjenica da je sastav materijala ostao isti do danas nagoveštava da su komete ostale prilično neokrnjene zubom vremena i da su nekako izbegle sudare s drugim svemirskim stenama prilikom kojih bi došlo do njihovog sagorevanja. „Rosetina“ ispitivanja i proračuni na kometi pružaju dokaze za ovu teoriju. Sondom su primećeni ugljen-monoksid i molekularni azot na kometi. To su hemikalije koje bi trebalo da su uništene da je dolazilo do bilo kakvih udara.

Ipak, kometa 67P poseduje veoma čudan oblik koji nije u skladu sa idejom da ona predstavlja „netaknutu relikviju“ iz davnog doba. Naime, njena forma podseća na patku, s dve okruglaste strane koje predstavljaju glavu i tankim vratom povezanim sa ostatkom tela. Tako krhka struktura ukazuje na to da je nemoguće da se nebesko telo „smucalo“ među kosmičkim ostacima čitav milenijum u ovom stanju pošto bi ga u tom slučaju neprekidni udari uništili.

Vili Benc, direktor Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, u Švajcarskoj, izjavio je na generalnoj skupštini Međunarodne astronomske jedinice u Honoluluu da smatra da ne treba lupati glavu oko ovoga. Vrlo je verovatno da kometa ovako izgleda već 4,5 milijardi godina, prema njegovom mišljenju. U stvari, on i još neki naučnici misle da je kometa fragment koji se odlomio od nekada impozantnog nebeskog tela u sudaru s nekim drugim kosmičkim putnikom. Naravno, ova interpretacija direktno se suprotstavlja mišljenju da je 67P uspela da izbegne sudare. Banc duboko veruje da je rešavanje ovog paradoksa put ka razumevanju porekla našeg sunčevog sistema.

Ovo nije prvi put da su naučnici razmotrili teoriju kometa kao očuvanih kosmičkih ostatka. Sve veći broj dokaza pokazuje da je solarni sistem na svom početku bio haotično mesto prepuno planetarnih delova i parčića koji su se često sudarali. Dok ova kontradiktornost izaziva pitanja o sveopštem opstanku kometa, u slučaju komete 67P stvari su još gore jer se radi o njenom neobičnom obliku. Alesandro Morbideli, astronom Opservatorije u Nici (Francuska), koji izučava dinamiku nebeskih tela poput ove komete, kaže da bi se kladio da je ona deo većeg „komada“. Kada bismo pronašli ubedljiv dokaz da 67P nije kolizioni fragment, sadašnji model nastanka Sunčevog sistema morao bi iznova da se proveri. Moguće je i da je našem poznavanju kometa potrebno izvesno proveravanje. Na primer, šta ako je izdržljivost sastava kometa mnogo jača nego što naučnici shvataju?

Kao vrat životinje

Neobični oblik komete 67P možda nije posledica kolizije već nekog drugog procesa, kao što je erozija koja je „sprala“ određene površine te tako stvorila tanak deo koji podseća na vrat neke životinje. Radi poređenja, na Zemlji se dešavaju situacije kada krečnjak erodira pored tvrđe stene kao što je granit. Ipak, takva vrsta erozije nije uobičajena kod kometa, tako da je teško objasniti kako je 67P erodirala.

Na sreću po ovozemaljske naučnike koji se ovom problematikom bave, „roseta“ je tu da skuplja podatke i radi na popunjavanju praznina. Prvobitno je bio planiran nastavak misije u decembru, a to bi moglo da se produži ukoliko letelica i dalje bude funkcionisala kako treba. Dalja merenja su veoma dragocena jer se do sada nijednoj kometi nije pristupilo iz ovakve blizine. Što više naučnici saznaju o kometi 67P, bićemo bliži istini o poreklu Sunčevog sistema i uopšte o formaciji planeta. Benc je dodao da je ovo prva misija koja nam omogućava proučavanje veće frakcije interesantnog dela orbite komete u stvarnom vremenu.

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 71
Planeta Br 71
Godina XII
Nov. 2015 - Jan. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA