RETKE VRSTE
O.K.
Kril sa Antarktika
Svetleći čuvari okeanske harmonije
Kril je neobičan, omanji rak koji zauzima značajno mesto u lancu ishrane. U Južnom okeanu obitava antarktički kril koji predstavlja jednu od ukupno 85 vrsta te životinje koja inače sačinjava taksonmski red Euphausiacea. Stručni naziv ovog raka je Euphausia superba.
Vrstu je imenovao američki prirodnjak Džejms Dana, polovinom 19. veka. Pored ove, još 4 vrste krila žive u Južnom okeanu. Ovu sa Antarktika odlikuju crne oči i prozirna koža. Imaju manjih tragova svetlo-crvene boje na ljusci. Organe krila sa Antarktika karakteriše i bioluminiscencija. To podrazumeva da živi organizam stvara svetlo. Organi koji, u trajanju od nekoliko sekundi, povremeno odašilju mešavimu žutog i zelenog svetla smešteni su po čitavom telu ovog stvorenja. Jedan par organa je na izraštaju na očima dok je drugi par kod dvaju od većeg broja nogu. Postoje i pojedinačni organi na trbušnom delu. Organ se okreće, čime se usmerava svetlo. Po svemu sudeći, to svetlo ima ulogu pri kretanju i parenju mada naučnici nisu do kraja načisto sa tim kakva je njena funkcija.
Najčešće se može videti sistem organa za varenje, uglavnom zelene boje zbog načina ishrane koji se zasniva na omanjim biljkama. Odrasle jedinke su dugačke oko 6 cm, a teže 1-2 gr. Glavna sezona mrešćenja je između januara i marta. Ženka može polagati jaja i po nekoliko puta tokom sezone, na dubinu od oko 220 m. U stanju je da iz jednog pokušaja snese do deset hiljada jaja. Potom, larve mladunaca prolaze kroz devet faza i kreću se na gore, ka vodenoj površini, što traje tri nedelje. Zrele jednike će postati sa dve do tri godine starosti. Svakih trinaest do dvadeset dana odbacuju hitinozni egzoskelet, odnosno spoljašnji kostur zbog rasta.
Antarktički kril je jedna od najrasprostranjenijih vrsta na svetu. Veruje sa da u Južnom okeanu živi između 300 i 400 biliona jedinki, što čini neverovatnih 500 miliona tona ovih bića! Čim dostignu određenu starost, počinju da se grupišu u jata koja mogu da se prostiru kilometrima, na sve strane. To dovodi do toga da voda postane crvena ili narandžasta. U tim ogromnim zajednicama uglavnom provode dan u dubokoj vodi mada ima izuzetaka od ove prakse. Tek kada padne noć, idu ka površini. Najveća jata se mogu videti satelitom, iz kosmosa.
Imaju snagu da mešaju gornje i donje nivoe okeana. Život ovog krila traje do šest godina. Kada su ugroženi, brzo plivaju unazad tako što okreću zadnji deo tela.
Masovni lov na ovog raka krenuo je početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Srećom, brzo je shvaćen veliki značaj ove vrste za život u okeanu u celini jer je ona važna karika u ishrani ostalih stvorenja u toj vodenoj masi. Od krila zavise kitovi, ptice, ribe, foke i druge morske životinje na Antarktiku. Stoga je 1982, prevashodno zbog zaštite krilova, stupila na snagu Konvencija za očuvanje Antarktičkog pomorskog živog sveta. Otuda je njihov ulov danas sveden sto hiljada tona godišnje.
U najvećoj meri se koriste kao mamci i hrana za životinje. Država koje ih najvišelove su Norveška, Poljska, Japan i Južna Koreja.
Ishrana ovog bića se uglavnom zasniva na fitoplnaktonu, i to u prvom redu dijatomejama, odnosno silikatnim algama. Ređe konzumiraju zooplankton. U stanju su da prežive do 200 dana bez hrane! Tom prilikom im se osetno smanji dužina. Jedino oči i u takvim uslovima ostaju iste veličine. Na osnovu odnosa tela i očiju može se proceniti da li je neka životinja dugo bila bez hrane.
U akvarijumima je kod njih uočena pojava kanibalizma. Prednje noge, vezane za grudni deo, su izrazito razvijene i imaju važnu funkciju pri ishrani. Njima prikupljaju fitoplankton iz vode. Sve više ljudi, naročito u Aziji, jede krilove zbog njihove izuzetne hranljive vrednosti. Imaju primenu i kao omega-3 dodatak ishrani. Od njih se pravi ulje a sve su više zastupljeni i u farmaceutskoj industriji,
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
