VESTI IZ MEDICINE

LEČENJE GOJAZNOSTI

Vežbe koje prkose “genima gojaznosti”

Ima nade i za ljude sa nasleđenim genima koji povećavaju rizik za razvoj gojaznosti. Studija naučnika sa Nacionalnog univerziteta u Tajvanu, nedavno objavljena u časopisu PLOS Genetics, identifikovala je nekoliko posebno efikasnih vežbi koje mogu da im pomognu da “održe liniju” uprkos nepovoljnom genetskom nasleđu. Studija sugeriše da, kad je reč o gojaznosti, genetika nije sudbina već se njeni efekti mogu umanjiti uz pomoć nekoliko vrsta redovnih vežbi. Prethodna istraživanja pokazala su da česta fizička aktivnost nema jasno delovanje na genetski faktor, ali su ona bila fokusirana isključivo na ITM. Tajvanska studija, međutim, razmatra i četiri dodatna parametra gojaznosti koji su usko povezani sa problemima metabolizma.
Gojaznost je izazovna zdravstvena tema širom sveta zato što predstavlja rezultat interakcije genetike i životnog stila neke osobe. Lekari često preporučuju vežbanje, iako nije najjasnije koje vrste fizičkih aktivnosti najbolje suzbijaju povećanja telesne mase kod pojedinaca čija genetika “uslovljava” gojaznost. Nova studija (obuhvatila je 18.424 odrasle osobe starosti od 30 do 70 godina) ispitala je interakciju između genetike pojedinaca i njihove rutine vežbanja. Istraživači su se posebno osvrnuli na pet pokazatelja gojaznosti, pre svega na indeks telesne mase (ITM), procenat telesne masti i odnos širine struka i kukova. Otkrili su da je redovno trčanje (jogging) - u odnosu na pomenute odabrane parametre - najbolja fizička aktivnost za kontrolu gojaznosti. Planinarenje, hodanje, brzo hodanje, određene vrste plesa i duge vežbe joge, kod osoba predisponiranih za gojaznost, takođe smanjuju ITM. Iznenadilo ih je, s druge strane, da biciklizam, vežbe istezanja, plivanje i moderni Dance Dance Revolution ples nemaju takve efekte.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"